Rastanak

Samo praznina,
 

Praznina i more

Praznina, i more koje um razara.

Jedno tvoje ćutanje –

Milion tuđih ispraznih reči.

Dva moja oka –

Okeani tuge.

Tiho,

Tiše, tiše,

Ne čujem te više,

Odavno.

U žalosti

Sav čemer u grlu

Odveć čuči

Pritajeno stišće

Pritajeno guši

Nikad nema tuge

Poveće od smrti




Telo mi je grana

Ne može da nosi
 
Sav taj gorak ukus
 
Groblja i žita



Pomislim da možda

On stoji na pragu

Ali noć još uvek miriše na sveće

Pogled mi je sav

Ispunjen tim likom

A gutam taj žal

Dok i ja ne svisnem

28.1.2013.

Imam neke ljude koji

nemaju mene,

Imam neke reči koje
 
u meni presuše.
 
 Imam ruke koje
 
ne umeju da pišu.
 
I glavu punu reči
 
bez oblika i lika.

8.1.2013.

Uhvati se za mene, dozvoli da budem

Tvoj hram, da te stežem

Kad je strah

Dopusti sebi da

Mi padneš u ruke

Dočekaću te

Toliko si lep da bih te slikala

Crvenom bojom pretežno

Toliko si snažan da bi srušio mora

Uzbuđuješ me, razbuktavaš me

Uzmi me

Oko struka

Da svet osetim između butina.

Osama

Gola plivam noćnim morem
To je more moja glava
Jedna paleta crnih misli
Nerastvorljivih.

4

Osećam muške ruke,

pale mi prepone, rastežu trnje po mesu.

3

Čujem zgrade

 

Vetar ih šiba

Nevoljno stoje

Hiljadu godina