Osvešćivanje Lucidnoga

U strahom obrasli

kut

Kriče um

Vihorom usahla žeđ

za rasulom

Pišti kroz kičmeni

stub

Zarij čeljusti u nevino

telo

Daće ti čistu krv i

naivnu bol :

“Pretvoriću ti dah

u strah

I telom rasuću ti

mrak

I jek

i huk.

Pokriću ti lice

svilom

Čeličnim telom

slomiću ti

vrat.”

Momenat jeseni

Jesen me pronalazi
u sebe oblači

Niko me ne oseća tako

Dug je horizont

Rupe na fasadi

Obrisi ljudi

galame i dima

Crvena je boja jutra

Skrilo se u kosi

U suncu

na kapcima i usnama.

Kako je tiho

govoriti.

Predodređena sam

da skupljam mrak iz

noći

i tkam ga

u kaput iz

posleratnih godina,

pakujem u

kolekciju antikvarnih vetrova.

Prvi Kolosek

Umočiću sunce

Među tvoje kapke

Ubrizgaj u mene

Dašak svoga nadahnuća

Magla u oktobru

Ljubav pod prozorom

I miris suvog smoga

Zauvek na novim stranicama

Umetničkog nemira.