Krug

Snovi u kojima umirem

trčim u krug sumanuto, i sasvim pogrešno.

Možda treba da promenim pravac?

Tada sve nebesko nastaje u meni,

i rađaju se bogovi u mojoj utrobi.

Kada promenim pravac gde ću dospeti?

Možda ću samo jasnije videti prostor i vreme,

razumeti večnosti,

skupiti beskraj na dlan.

Možda ću porasti, biti ogromna i ružna,

možda sićušna i lako lomljiva.

Gde je pravi put?

A krug se sve brže okreće.

Neko drži prst na dugmetu za ubrzavanje.

-REW-

Uzmi to ogledalo!

Ono je na sred kruga,

ne umem da ga dohvatim,

brzina će mi pojesti ruke…

Hoće li iko pritisnuti

-STOP-

?

* Stara pesma, iz predhodnog perioda.