Momenat jeseni

Jesen me pronalazi
u sebe oblači

Niko me ne oseća tako

Dug je horizont

Rupe na fasadi

Obrisi ljudi

galame i dima

Crvena je boja jutra

Skrilo se u kosi

U suncu

na kapcima i usnama.

Kako je tiho

govoriti.

Predodređena sam

da skupljam mrak iz

noći

i tkam ga

u kaput iz

posleratnih godina,

pakujem u

kolekciju antikvarnih vetrova.