Odlomak za nešto više

Oteo se trenutak bezumlja, presekavši misao na pola, kroz magnovenje i mulj.

Rekao je da će kasniti za večeru. Hteo je zapravo reći zbogom.

U mraku je najlakše sabrati se. Čvrsto povezavši u glavi čitav niz nemilih događaja, shvatio je da je jedino što mu se da učiniti upravo razbiti svaku reč koju je izgovorio ili pomislio, a kako bi ih se drugačije mogao otarasiti do ubiti ih. Kakvi su to duhovi hodali njegovim telom sve ovo vreme, tako je malo video sebe u svemu što je učinio, a opet, znao je da je tako moralo biti, i da je iz njega zapravo govorio usud.

Krenuo je napolje, ka novembarskoj miholjskoj noći.