Beograd

Večeras sam sama u Beogradu

Saksofon svira uznemireno

Tražim odakle dopire tištanje tog srca

Sve je ovde istinito

Veliki je život i

Strašan je zvuk saksofona

Koliko još ljudi čuje neki nemir

Oduzimam sebi noge, pravo da se pokrenem

Počeli su zrikavci

Večeras sam sama u stanu

Ali Beograd je sa mnom

To su prva lutanja, prve cigarete,

Razumeću sebe ako osetim setu

Malo je ljudi koji znaju svirati saksofon

A gotovo niko ne zna kako da oseti

Pa ni ja verovatno

Dopustiću sebi da obučem haljinu i starke,

Jer je toplo napolju

Beograd će me ćutke gledati,

Godinama me posmatra na isti način

I ja mu ne mogu odoleti

To niko neće razumeti

I ne treba

Ljubav je stvar ljubavnika

Tuga je stvar saksofona

A moja samoća

Nikad nije više prijala.