Sanjarenje

Miris žene u mom telu, i kafa na drvenom stočiću, misli u vodi koju čuvam u dlanovima.

Ona je samo još jedna obična reka koja otiče, nestalna i presušna, sa nje se ne mogu napiti vode, jer njena voda izmiče od ljudi.
Tiha narav gura prst u mulj, trncima oseća mraz plavog sveta, i pada joj na pamet reč koja razjašnjava, ali reč se spotiče u vodu i odlazi u nepovrat.
Preda mnom je tišina vekova, staraca i životinjskih tragova, i ja ćutim pred tom težinom, i molim se da se raspuknem i da me upije zemlja.

Ponovo tinja blagi osmeh na licu, otvaram oči i palim cigaretu.