Susret

Raskošna nedra spuštala su se niz gelender kao prosuta voda.

Oko čoveka u podnožju pratilo je zvuk trenja suknje o drvo.

Dočekala se na stopala i zemlja je grunula.

Ispale su kapi znoja na lakirani parket.

Udarila je petom i glasno sevnula „Ha!“ iz stomaka, izraz pražnjenja energetskog naboja. Zatim je nastupila prividna tišina, koja nije prekrila jasne udarce kapaka pri treptanju i znojave ruke koje se trljaju o suknju, ni disanje na usta sa pucanjem vilice, ni škripanje pluća koja pulsiraju. Iz pogleda su tekle dve reke koje su se uvijale i slivale jedna u drugu, sekući kanjon čudne komunikacije dva živa bića.

Susret je bio neminovan.