Kuda me čeka potpuna i sama, sa dlanovima na hladnim obrazima i cinizmom u grudima, sa cigaretom u ustima i kose od maslina, a kuda ja idem, sa ranom na leđima i nožem u zubima, sa željom da pričam ljudima kako su rastrgli đavola i sakrili ga u njenim očima da ga ubijem?
Prevrnuli su ovaj život i istresli su golotinju na beton, stideće se svojih stanova i hlebova, podgrevaće kajanje jer nisu lečili lajanje. Ja ću je ipak zauvek tražiti jer pretraga je lakonoga kad mrziš žrtvu a srce joj daješ, i trenutak okršaja najmanje je strašan ako rezumeš nemar i pritisak đavola iz njenih stopala.
Нема коментара:
Постави коментар